Нисмо често уистину несебичне особе, неко ко ће бранити своја уверења и права других без обзира на цену. Насрин Сотоудех је заиста инспиративна.
Иако у већини земаља света жене имају једнака права као и мушкарци, то у Ирану још увек није случај. Упркос деценијама борбе и покрета за женска права, жене су и даље помало потлачене и дискриминисане. И данас им је забрањено да студирају на већини универзитетских диплома, није им дозвољено да се кандидују на политичким изборима, не дају им се једнака брачна или разводна права и приморани су да буду домаћи пре него што имају каријеру, међу многима друге ствари због којих изгледају помало другоразредни грађани.
Врховни вођа ајатолах Али Кхаменеи, највиши ирански ауторитет, и даље верује да је родна равноправност „једна од највећих грешака западне мисли“. Ово је свет у који се Насрин Сотоудех родила и то је свет у коме је одлучна да промени.
Насрин Сотоудех (50), осим што је посвећена супруга и мајка двоје деце, је ирански новинар, истакнути активиста за људска права и адвокатица. Залажући се за своје веровање у једнакост и права жена свуда, чак и по цену сопствене добробити и слободе, она је такође невероватно инспиративна жена. Ово је њена прича ...
Насринова каријера
ИзворСа магистарском дипломом међународног права са Универзитета Схахид Бехсхти у Ирану и положеним правосудним испитом који ју је 1995. квалификовао за праксу, Насрин Сотоудех је била одлучна да направи значај у свету.
Желела је да се залаже за оне без гласа и брани основна људска права људи, без обзира на цену. Пре 2003. године, међутим, Министарство интелигенције спречило ју је да се бави правом закона због чињенице да је жена, па је уместо тога одлучила да ради као новинарка, усредсређујући се углавном на питања дечијих и женских права која су јој блиска због срца дискриминација против њих у Ирану.
Када јој је коначно дозвољено да постане адвокатица, Сотоудех је изабрала да представља људе који су осуђени због подршке женском покрету за права, као што су студенти, новинари, адвокати, и најистакнутија добитница Нобелове награде за мир, др. Схирин Ебади.
Она верује и још увек верује да те људе не треба осуђивати због изражавања свог мишљења и борбе за своја права као и права других. Она се такође усредсредила на одбрану људи којима је изречена смртна казна за злочине који су починили као малолетници и требало је да буду погубљени након што досегну законску одговорност (која је девет година у Ирану за девојчице).
Поред тога што се бави правом, Сотоудех никад није престала с радом на изборима за женска права. Током година била је укључена у неколико кампања за осветљавање тог проблема, а 2009. године такође је помогла оснивању Коалиције покрета за женска права која је женским правима привукла пажњу кандидата за председничке изборе те године.
Током година освајала је многе награде за свој континуирани рад, укључујући и Међународну награду за људска права у 2008. години, иако је иранска влада спречила Сотоудех да напусти земљу да прихвати њену награду.
Кроз свој рад Сотоудех је захтевала „измене закона који женама дају половину вредности мушкараца“, а она је повикала на реформу у нади да ће иранске жене једног дана бити ослобођене од онога што је описала као „легални притвор“.
Хапшење и затворска казна
Иранске власти су 4. септембра 2010. године ухапсиле Сотоудеха и оптужиле га за ширење пропаганде против државе, кршењем хиџаба (муслимански закон по којем жене морају да покривају главу марамом у јавности) и поступајући против националне сигурности.
Након хапшења ускраћен јој је приступ адвокатима, ускраћена кауција, а такође је одбијена посета њене породице. 9. јануара следеће године Сотоудех је осуђена на 11 година затвора, као и да јој је забрањено да користи закон и напусти земљу на 20 година (мада је апелациони суд касније успео да јој казну смањи на 6 година затвора и 10 година забрана закона).
На тему затвора њен супруг, Реза Кхандан рекао је: „Свијет би требао знати да је све што је учинила било да заради ову казну, подржавање својих клијената. Чак и када јој је претио хапшење, наставила је да храбро и одлучно подржава своје клијенте. Свет мора да је подржи сада. "
Затвор Сотоудех привукао је пажњу људи широм света и покренуо бројне кампање које су захтевале њено пуштање на слободу. Током њеног затвора организовано је неколико протеста, потписане су петиције и многе међународне политичке групе су се изјасниле у њену корист, осуђујући њену казну, иако то није мало покренуло иранске власти.
Док је била у затвору, Сотоудех је учествовала у два штрајка глађу како би протестовала због порицања посета њене породице, као и због укидања илегалне забране путовања њеној 13-годишњој ћерки, а обе су завршиле када су власти испуниле њене захтеве. Иако можда није могла да настави свој легални посао у затвору, Сотоудех се и даље залагала за своја веровања и одбила је да буде претучена.
Храброст и срце Сотоудех чак и у таквим суморним околностима били су инспирација женама у њеној земљи и помогли су да охрабри и инспирише више жена да се боре за своја права. Ово, у комбинацији са континуираним покретом за женска права у Ирану, коначно почиње да помаже женама да стекну једнака права својим мушким колегама, али предстоји још дуг пут.
Издање
ИзворДана 18. септембра 2013., Сотоудех је коначно пуштен из затвора, заједно са још неколико политичких затвореника. До данас није дато никакво објашњење за њено пуштање, међутим, вреди напоменути да је Сотоудех добила слободу само неколико дана пре него што је нови ирански председник требало да путује у Сједињене Државе због Генералне скупштине УН-а.
Од свог ослобађања Сотоудех је провела неко потребно време уживајући у свом породичном животу. Такође је провела пуно времена говорећи о својим искуствима и неправди иранског правосудног система, подижући свест о угњетавању у својој земљи и непрекидно се залажући за једнака људска права. Иако се промене полако дешавају и жене из године у годину стичу све већа права у Ирану, предстоји још дуги пут, а Сотоудех је одлучна да неће зауставити свој посао док сексуална дискриминација не постане прошлост, не само у Ирану, већ широм свијета .
Мало је сумње да је Насрин Сотоудех невероватно надахњујућа жена. Она је сигурна у оно у шта верује и спремна је да се труди да заштити та уверења и права свих око себе. Мислим да је заиста невероватно да она ставља све остале пред себе и да је вољна да се труди да брани права других. Она је заиста несебична жена којој су срце и уверење остали непоколебљиви чак и у најлепсим околностима.
Иако ће проблеми и угњетавања с којима се суочавају Иранске жене многима бити тешко разматрати, они су и даље веома стварно питање и без помоћи храбрих жена попут Насрин Сотоудех промена никада неће доћи. Њена храброст и уверење заиста су надахњујући и њена прича би нас требала научити да се залажемо за своја веровања, без обзира колико мала и да говоримо за оне без гласа.
Ако вас је инспирисала невероватна прича Насрин Сотоудех, више о њој можете прочитати овде: //ен.википедиа.орг/вики/Насрин_Сотоудех
Насловна фотографија: ввв.кавех-рк.нет
